Dan koji je cekao svaki pravi Grobar najzad je dosao. Naime, posle visednevnih razgovora, dve zaracene strane sa Juga su najzad nasle zajednicki jezik. Iako svi problemi nisu prevazidjeni doslo je do pomirenja jer su svi videli da se ovako vise ne moze. Shvaceno je da se ne sme igrati sa ugledom Grobara koji su mnogi momci stvarali i borili se za njega decenijama unazad. Kao mesto pomirenja izabran je plato ispred severne tribine fudbalskog hrama. Dve grupe Grobara su dosle odvojeno, a posebno impresivno su izgledali mladji momci, anti-agenti (a, medju njima i ja), koji su svi do jednog imali bele majce sa brojem 12 na ledjima i napred sa natpisom "Volim Partizan i Majku Srbiju" (Nas oko 250). Ujedinjenje je ozvaniceno u crkvi nedaleko od fudbalskog hrama! Ovo je bio odlican uvod u gostovanje od koga se mnogo ocekivalo. 6 prepunih autobusa krenulo je put Kragujevca! Pred sam ulaz u Kragujevac prvi bus koji je stigao panduri zaustavljaju kako bi se sacekali ostali. To je bila velika greska, jer "stoka" izlazi iz buseva i potpuno zaustavlja saobracaj. Krece se u "osvajanje" kamiona i krovova automobila uz neizbezno paljenje baklji! Murija sve to bez reci posmatra, verovatno se pitajuci zasto je ovo bas njih snaslo! Ipak, posle kraceg vremena Grobari prekidaju svoj show i ulaze u buseve jer se zeleo obracun sa Djavolima. Do toga nazalost ne dolazi jer se ceo grad vec preselio na stadion kad se stiglo. Na tribinama je bilo preko 20000 gledalaca (svaka cast!). Na ulazu stadiona Grobari prolaze cak tri "kontrole" sto se kasnije ispostavilo kao isuvise malo. Odmah po ulasku na tribinu nastaje ludilo! Na zaprepascenje celog stadiona "stoka" probija ogradu i ulece u teren uz paljenje 50-ak baklji. Medjutim, zbog malog otvora na ogradi i nemogucnosti da svi udju u teren Grobari su se nasli u nezavidnom polozaju, odnosno pravom sendvicu, izmedju pandura na terenu koji su morali "stoku" da vrate nazad i pandura na tribini koji uopste nisu stedeli svoje palice (na sta ni Grobari naravno nisu uopste ni malo ostali ravnodusni - vraceno im je istom merom). Tada su se pojavili sa druge strane terena i oni - crveni djavoli koji su "uspeli" da probiju tzv. "ogradu" na svom delu i da "hrabro" prodju 3 pandura, a da zatim krenu ka Grobarskim transparentima. Grobari su potpuno bili zaboravili na zastave, a i od dima nisu mogli primetiti ovaj kukavicki napad. Ipak, zahvaljujuci prisebnosti nekolicine momaka, koji su se probili pored murije, transparenti u opstem haosu bivaju sacuvani! Cela ova stvar je jos vise razbesnela ludu Grobariju koja pocinje lomljenje betonskih ploca sa tribine koje zavrsavaju u terenu kako prema malobrojnim djavolima tako i prema kerovima koji su posle dosta vremena ipak nekako uspeli da smire situaciju tako da je tekma ipak pocela ali sa 40 minuta zakasnjenja! Napomenucu jos da sam ja u ovom incidentu zavrsio na tribini koja je razdvajala Grobare i Djavole posto me je pandur prvo bio priveo, a onda kao da mi namesti batine izbacio na susednu tribinu gde sam imao kracu jurnjavu sa nekim pripadnicima red devils-a koji su presli sa svoje na tu tribinu! Ipak nekako sam uspeo preskakanjem pgrade posle nekog vremena da se vratim medju svoje!
Navijanje na tekmi je bilo vise nego dobro a u pojedinim trenucima odlicno cemu je najvise doprinelo fantasticno zalaganje momaka u crno-belim dresovima na terenu! Posle utakmice igraci Radnickog dugo nisu mogli da udju u svlacionicu posto su bili tacno na meti nasih kamenica. Djavoli su nesto pokusavali kamenicama sa spoljne strane stadiona, ali ih je murija vrlo brzo i lagano rasterala. Ostajemo na stadionu posle zavrsetka meca jos citavih sat vremena dok momci u plavom nisu "ocistili" grad.
I u povratku je bilo bas super zezanje, a Grobari su se castili po prodavnicama i pumpama pa je bilo nekoliko "plavih" zaustavljanja! Ipak, na kraju se bez vecih problema stiglo u nas Beograd.
Mislim da je taj dan grad Kragujevac bas zapamtio i da im je svima tamo laknulo kada su videli ledja Grobarima! U to vreme se stvarala stvarno medju mladjim Grobarima "Kaznena Ekspedicija" koja je imala sve predispozicije i kvalitete kojima je mogla da podseti na stare generacije!
Ja sam tog dana definitivno shvatio da pripadam najludjoj i najvernijoj navijackoj grupi na ovim prostorima, sledbenicima Beogradskog Partizana!
To gostovanje je tada pokazalo da ce Partizan jos dugo imati navijace za ponos!

Danas kad se setim te utakmica i tih godina uopste prosto ne mogu da verujem gde smo nisko danas....neverovatno je koliko se losih stvari od tada desilo.... ali, i dalje smo tu . . . .

....godine prosle bile su teske za nas....al' jos smo ponosni i NESALOMIVI...i u tvoje ime vecno zakleti....Rodjeni, Zive i za Te Umrece. . . .GROBARI!