U finalu Len Kupa,crno bela publika je pokazalča da je što najbolja što najludja.U danu kad je repka igrala na livadi,na banjici sam ima ekstra provod,uspevsi svesno da odgledam prvu četvrtinu,a naredne tri ispratim sa Arsenom na pivu,ispod tribine,ispratim i dušu povratim....uff i dok sam dolazio sebi,vraćam se na bazen a tamo desetak grobara na minut do kraja imaju kupanjac iza gola Savone....sva sreća meč je završen a onda se broj kupača upetostručio....

-------

Jedini trofej koji nam je nedostajao, u fantastičnoj riznici, bio je trofej LEN. Njega smo osvojili 1999. godine u čuvenom finalu na malom Poljudu, u Splitu. Tada je naš Partizan hrabrom igrom, pre svega dobrom odbranom, zgazio Jadran sa 3:1. Šest godina docnije, Partizan je ponovo ušao u finale LEN Kupa. 30. mart 2005. godine. Sunčani dan na Banjici, naš tim u finalu protiv najjače italijanske ekipe - Savone(na čelu sa novopečenim glumcem, Romanom Gangulom a.k.a. Šapićem), ma svi preduslovi za dobru grobarsku predstavu su bili tu. Sat vremena pre utakmice, polako se skupljamo na platou ispred Banjice. Grobarska bratija polako pristiže sa svih strana i meridijana. Desetak minuta pre početka punimo, standardno, levi deo Banjice, kače se zastave(Grobari Niš, PFC South side Kruševac, Grobari Bečej) i finale može da počne. Na početku, oko 450 grobara pozdravlja šampione sa pesmom „Hiljade grobara...”. Prelepi belo-crni barjaci se vijore. Odlična podrška i odlična igra našeg tima obeležili su prvu četvrtinu. U drugoj četvrtini dolazi do malog pada u navijanju. Kada je Savona izjednačila, grobari sa svojim nepogrešivim osećajem, počinju da grme sa tribina “Volim ga k’o oka dva…”, atmosfera se rasplamsava. Non mollare mai. Gromoglasna podrška diže naše momke u trećoj četvrtini i ponovo vodimo 6:5, pali se “bengalka”. U poslednjem periodu naša mlada ekipa, ipak, uspeva da minimalnim rezultatom, pobedi najjaču ekipu u Evropi. Odličnu igru svoga tima grobari su proslavili u bazenu nekoliko minuta pre kraja, kada se sa njima okupao i jedan redar, doduše ne svojom voljom. Na kraju igrači nas pozdravljaju, a mi ih, uz skandiranje “Šampioni“, ispraćamo na revanš u Đenovu.