Posle izleta u Sloveniju, "šačica" je posetila i Novi Sad. Naravno, reč je o tekmi između Partizana i Vojvodine, što već u samoj najavi seća na neka srećnija vremena.
Uprava Vojvodine, ili bolje reći, rukovodstvo Firme, se pobrinulo da cene karata budu toliko bolesne da i oni sa dubljim džepom neće ostati ravnodušni. Naravno, pošto ne mogu ni na jedan drugačiji način, slaninari ovako pokušavaju da malo uhvate priključak na našoj tifo sceni. Međutim, džaba im i svi komentari na "navijačkim" forumima kada istinu znamo mi koji smo prisustvovali ovoj tekmi.
Još prepodne kreće okupljanje ekipica po gradu, klasična cirka, prepričavanja nekih nekadašnjih duela... Sve je to bilo pre "samo" nekoliko godina, a razlika je, čini se, nenadoknadivo velika.
Pošto smo znali kolika je cena karata, a naravno da niko (ili bar većina) nije imao te pare, odlazimo ranije do stadiona kako bi već našli neki način da uđemo. Murije oko stadiona kao nikad do sada (slaninara kao i uvek – nigde ih nije bilo), svaka manja grupa se izdvaja, pretresa a niko ko nije imao kartu nije mogao ni da priđe ulazu na istočnu tribinu. Ulazak je baš tekao lagano, skoro dva sata se ulazilo na tribinu ali na kraju je ipak većina kupila kartu i ušla. Naravno, bilo je i onih koji nisu želeli da daju tolike pare da gledaju svoj klub, ali nažalost i onih koji nisu imali.
Na početku tekme, istok poprilično popunjen, po slobodnoj proceni, nekih 2500 ljudi je bilo na tribini i ogromna većina je stajala, tj. očekivalo se da će navijati. Odmah posle prvog zvižduka, širi se prva u nizu parola – "BAKLJE NAŠE ISPRAZNIĆE LOPOVSKE DŽEPOVE VAŠE" i 4-5 baklji završava u terenu. Tekma se prekida na par minuta a na istoku ne prestaje ludilo. Slaninari tek na momente uspevaju da se čuju, iako su bili domaćini. Posle toga, diže se nova parola "BJEKOVIĆU ELEKTRIČARU MESTO TI JE NA BANDERI", nekoliko topovskih udara padaju na teren i utakmica se opet prekida. Non stop se peva protiv uprave, što je u suštini jako dobro, jer je to bio i cilj ovakvog protesta. Zatim, diže se i treća, poslednja parola namenjena Dragomiru Jovanoviću i njegovoj novinarskoj kući SOS Kanalu – "GLASILO MAFIJE – SOS KANAL". Posle se nastavlja sa prozivanjem uprave i jedan dug period se peva "Idi Zeko...". Igra na terenu blagi očaj i teranje na izvršavanje masovnog (samo)ubistva. Slaninari su par puta pokušavali da nas isprozivaju i poremete u pevanju, i tek im je poslednji put odgovoreno. U fazonu, ko vam jebe mater, što bi se mi oko vas cimali. Prvo poluvreme se završava sa 0-0.
Na početku drugog poluvremena, sve po starom. Na Grobarskom istoku se i dalje navija protiv uprave, a sever nekih 10-15 minuta ćuti. Inače, Firmin kop je bio očajno formiran. Ljudi su bili rasuti po celoj tribini, svi su se nabijali u prvi red... Kada su shvatili gde im je greška, pokušavaju da ljude nateraju da im dođu u kop ali "levi ćošak" im se suprotstavlja i 90% ljudi ostaje u istom (levi ćošak – kraj severne tribine koji je u kontaktu sa zapadom). Tada nastaje oduševljenje na istoku... peva se "levi ćošak", "u levom ćošku sede Grobari", "levi ćošak ustani" i sl. Slaninari se tu konsoliduju i "nastavljaju" sa navijanje. U 80. minutu Voša daje gol i kreće negodovanje sa istoka. Polomljeno je nekoliko stolica, bukvalno se urla "uprava napolje", "skinite dresove"... Do kraja, naši naravno ne uspevaju da izjednače a Zec je samo mirno nastavio da puši svoj tompus u loži, dok je Bjeković svoj (tompus) pušio na "malom jugu". Posle utakmice, nisu zabeleženi neki krupniji incidenti u gradu.
Od zastava na ogradi stojale su: Kumodraž, Temerin, Black Death, Zmajevo, Bačka Palanka, Jagodina, Alcatraz, Brain Damage, Vračar, Valjevo 1970, Ofanziva, South Gate, Kljajićevo, Brčko i Srpska Atina, koja je stojala na zapadu, čiji su vlasnici iz nepoznatog razloga izbačeni sa stadiona. Moguće da sam neku i propustio pa mi ne uzmite za zlo.

Miki.Novi.Sad
text & photo