Posle odlicne igre u revansu i "izgubljene" utakmice u glazgovu 5:4, dosao je na red i groningen. Opet "solidna" igra i tamo se gubi 4:3 a kuci 3:1 za nas (na toliko sam utakmica bio prisutan i ne pamtim na kojoj je jos utakmici stadion bio puniji nego tada). Pobeda i konacno smo posle 100 godina prezimili u evropi. Onda dolazi na red jedno gostovanje koje zasluzuje da bude spomenuto - Bukuresti, jer mislim da je to jedino ino-gostovanje koje je "odradjeno" kako treba (uz mozda ono u sekesvekervaru). Pripreme traju celu zimu i na kraju je u Bukurestu bilo i citavih 2000-2500 Grobara (mozda malo manje a mozda i vise), 20-30 buseva, islo se kolima, vozovima, "domaci srbi" iz temisvara, kako je ko stigao, bez obzira na to sto je u rumuniji svega 3 meseca ranije bila revolucija i sto su ubili causeskog (ja idem u jednom od buseva)
Krenulo se iz bgd u kasnim poslepodnevnim casovima i put prema bukurestu prolazi uglavnom "mirno" uz pokoje zustavljanje saobracaja po auto-putu, sto je bilo tada normalno. Putuje se celu noc i u bukurest se stiglo ujutro oko 10 - 11 sati. Tu Grobari iz cele tadasnje yuge preplavljuju grad, sretali smo se na svakom koraku. Ono sto je bilo upecatljivo, prazne radnje i trgovine... sirotinja, nigde nema alkohola da se kupi sem nekog njihovog sampanjca. Bukurest grad od 3-4 miliona ljudi, nema asfalta po nekim ulicama, a od kola samo trabanti i dacie , a o gradskoj rasveti da i ne pricam.
Pocinje polako i da biva dosadno, pa se moja druzina odlucila da se malo zezamo i izlazimo na neku raskrsnicu (kao u bgd-u kod skupstine, otprilike). Velik saobracaj, neke velike avenije i mi tu ulazimo i pocinjemo da regulisemo saobracaj po nasem, bez obzira na semafore. Nakon 5-6 minuta tu nastaje pravi saobracajni haos, koji traje nekih pola sata dok nisu dosli "plavi" i pristojno nas odstranili. Blizilo se i vreme utakmice i mi polako ka stadionu uz planove kako da se unese pirotehnika na stadion, kad tamo... Jedan ulaz za citav stadion, a ulazis ko u bioskop. Izvoli ciko karta, on je cepne i to je to. Mozes da uneses i tenk !
Mi se parkiramo na jugu a tu neke daske, kao na onim klupama po parkovima (valjda je to bilo sedenje), koje ce, kako ce se kasnije ispostaviti, dobro doci u "samoodbrani."
Prvo poluvreme prolazi u odlicnoj atmosferi, nasa igra i navijanje sasvim zadovoljavajuce. Veliki broj zastava na motkama i odlicno "okicena" ograda na nasoj tribini. Tako da su i rumuni samo gledali i uzivali.
I onda...U prvom minutu drugog poluvremena pali se arsenal pirotehnike koji je bio prisutan, baklje, dimovi, rakete. "topovski udari"... a rumuni u cudu posto prvi put vide tako nesto. Ceo stadion ustaje prvo na noge i zacudjeno gledaju. Oni koji su bili u nasoj neposrednoj blizini sa leve i desne strane pocinju i da beze ne znajuci sta se desava misleci najverovatnije da im palimo i rusimo ono sto se zvalo stadion. Ceo stadion tada pocinje da skandira «uefa,uefa» i nesto svojoj miliciji (kako su nam "prevodioci" objasnjavali), valjda da stupi u akciju. Posto su i plavi bili zbunjeni nije im ni padalo na pamet da reaguju. Tada grupice (svi zivi) rumuna pocinju da prilaze sa "svih strana" pokusavajuci da se obracunaju sa nama. Pocinje da leti sve zivo prema nama. Kamenje, flase, kocke kaldrme a i one daske sa pocetka price. Mi ne ostajemo duzni vec se domacinski dobacujemo sa njima uz poneko dobro saketanje. One daske na tribini, malo jace potegnes i odvalis je od tribine i udri. Utakmica je prekinuta i to traje nekih 10-ak min. Tada plavi ipak nekako uspevaju da stanu u tampon zonu. Utakmica se nastavlja ali celo drugo poluvreme prolazi u toj navijackoj napetosti, uz pokoje dobacivanje svega i svacega. Rezultat 2:1 za njih, vise nego povoljan, odlicna podloga za revans pa da prodjemo i u polufinale.
Nakon zavrsetka utakmice ponovo scene sa pocetka drugog poluvremena, udri-lomi, jer svi (ceo stadion bukvalno) prolaze pored nas tj. tu je onaj jedini ulaz-izlaz sa stadiona. Murija nas opkoljava i ne dozvoljava nam da se pomeramo i mi ostajemo na tribini. Nakon nekih sat i po vremena izlazimo uz veliki kordon pandura i tamo imamo sta i da vidimo. Nekoliko buseva totalno demolirano a jedan(ili dva) i zapaljeni. Sta i kako do bgd-a?! Posto je i sam doticni ostao bez busa panduri nas trpaju u neke gradske, zglobne buseve i nas oko 150-200 odvozi u yu ambasadu kod nekog ambasadora makedonca i valjda oni tu pisu i upucuju protestno pismo rumunskoj vladi...nemam pojma... Tu u ambasadi i ambasadinom dvoristu se tad nalazio i nas HogarGrobar, iako se nismo tada poznavali. Tu nam saopstavaju da pre sutra ne mogu nista da nam pomognu u vezi prevoza te se mi odlucujemo da krenemo na voz za bgd, koji polazi u vecernjim casovima. Oni nas transportuju na zel. Stanicu i stizemo u poslednjim trenucima, 10-ak min pre polaska, a sati je vec skoro 23 (utakmica pocela u 14h cini mi se). Voz pun kao sipak, nema mesta ni po hodnicima (tako je bilo do temisvara). "Moj bus" stupa u akciju i pocinje da izbacuje sve zivo iz nekoliko kupea. Ljude, stvari, zivotinje i sve ostalo da bi se napravilo malo mesta (kako su prosli ovi hogarovi nisam ga nikad ni pitao, ali mislim da su postupili isto). Umorni i gladni, svi smo se uglavnom bacili na spavanje. Ujutro stizemo i na granicu, tu pred vrscem, znate ono vec kad se voz zalomi u krivini. A ono pun voz grobara, astave izbacene kroz prozore.itd,itd (tad smo tek ukapirali da nas ima puno, puno vise u vozu od onih 150-200). Ulazimo u Vrsac, kad tamo kordon pandura, valjda onaj sto ga zovu sefom drzi megafon i "naredjuje nam" da moramo da napustimo voz dok oni odrade carinu,da prodjemo tamo iza stanicne zgrade i da nas tamo cekaju «sokovi i sendvici».
Tek tada po izlasku iz voza, i prespavane noci, videlo se koliko je bilo zestoko juce. Glave zamotane zavojima, modrice ispod ocija i po ostalim delovima tela. A "nasi" panduri traze da im prepricavamo dozivljaje onako iz prve ruke (posto su to prethodne veceri na nasim televizijama bile udarne vesti). Tog dana rumuni su slabo prosli na carini.
PFC je kaznjen jednom utakmicom neigranja na svom stadionu, revans u podgorici i od onih povoljnih 2:1 pravimo 0:2. Oba puta Raducoju i ispadamo.

misterno