Od drugog derbija u poslednjih nedelju dana nismo previše ni očekivali. Pa zar od kluba koji prodaje 18-godišnjeg fudbalera očekivati više?

Na tribini smo bili za nijansu bolji nego prethodnih puta, međutim nedovoljno da dan ipak bude pozitivan.. Okupili smo se još u 13h da se "spremimo" za derbi, probrana ekipa starijih lisaca uz par mlađih i nekoliko onih koji se tako osećaju. Dobrano zagrejani, "obilazimo" sve "zanimljivosti" pored puta, a srećemo i ljude koji čas navijaju za nas, čas za musave. Kriza identiteta ili nešto više?

Bilo je zakazano okupljanje na Terazijama u 16.00 ali je policija sve pokvarila iz samo njima znanih razloga. Ako su oni nesposobni da obezbede grad, nisu navijači krivi pa da ispaštaju i bivaju izloženi represiji. Vreme je ceo dan bilo odlično, ali baš par sati pre tekme počinje užasna kiša, niska temperatua i vetar. Vreme idealno. Mračno, depresivno i Grobarsko.

Oko stadiona, jako malo Grobara, navijača uopšte, ali i previše policije. Ipak, rečenica koja puno oslikava - "Kuda za Marakanu (na autokomandi, upućeno čuvarima reda i mira)? Ne znam, i ja sam ovde nov." Čak nije bilo ni gužve na blagajni kao što je to bilo prošli put. Sve je nagoveštavalo da će biti najslabije posećen derbi poslednjih godina, ali da će na Jugu biti nikad bolje. Nažalost, ovo prvo se obistinilo, dok je ovo drugo ipak ostalo samo želja. Mada...

Do početka tekme okupilo se jedva 12-13000 ljudi na celom stadionu. Sever i Jug naravno najpuniji, ali sa ogromnim zaliscima. Na ulasku, dele se flajeri sa "uputstvima" ponašanja. Mada sam mišljenja da jednom seljaku neće pomoći ni knjiga a ne cedulja, možda je danas ipak imalo nekog uspeha. Prvo poluvreme smo dosta slabo navijali. Cepala se uglavnom "O Partizane ti nepobediv si..." pomešana sa nekim skandiranjima. Sve u svemu, dosta loše. Pokušano je i formiranje kopa ka zapadu i "nabijanje" mase. Nije baš savršeno uspelo, ali je bar korak napred. Dobijamo gol već u 15. minutu, u 23. Rnić dobija crveni zbog udaranja bez lopte i ostavlja tim kad mu je bio najpotrebniji. Nismo ni počeli, već smo bili u minusu i bilo je jasno da nemamo neke velike šanse da se vratimo, na terenu naravno. Na početku drugog poluvremena tuča na Jugu, to je već redovna stvar, bilo bi mi čudno da je nije bilo. Kad se sve smirilo, konačno su i na ulazu "dozvolili" bubnjeve, formira se kop kod semafora i konačno, posle tri derbija ove sezone, kreće pravo navijanje. Nekih 15-20 minuta nije stajala pesma "Ale, aleooo crno-beli".Realno, jedino tada je Jug bio ispred severa, koji je opet vrveo glupim parolama. Upaljeno je i nekoliko desetina baklji, strobova i vulkana. Kad je pesma utihnula, počelo je lomljenje i paljenje stolica i njihovo bacanje na atletsku stazu. Vatrogasci su pokušali da intervenišu, ali nisu mogli da priđu tribini... Do kraja tekme, na terenu propuštamo jednu 100% šansu i odlazimo u statistiku i pre finala.

Posle tekme ništa vredno pažnje, sem konstatacije da se i sa parastosa vraćamo srećniji nego sa Partizanovih tekmi. Takođe su na Jugu istaknute tri odlične parole (odlične jer su pogodile pravo u centar) - "HEROES ili OVK", "UZALUD VAM SRPSTVO KAD VAM JE IME TURSKO" i "DELIJE SINCE 1389" (poslednja na ćirilici, što je veoma bitno :)).

Sve u svemu, niti ćemo ovaj derbi nešto puno pamtiti, niti ćemo bilo koji iz ove sezone.

MNS