DOŠ'O JE I TAJ DAN...utorak prepodne, 11 sati,kad sam krenuo iz Segedina za Budimpeštu vozom.Tamo sam se našao sa grobarima iz Beograda, njih 8 je došlo iz Srbije.Imali smo još nekoliko sati, i krenuli smo da nabavimo alkoholi uzivali u svim pratećim glupostima.
Oko 19 sati je krenuo voz za Kiev, ali nešto nije u redu kod mene, što sam kupio kartu u Segedinu nisam dobio na isto mesto gde su putovali ostali nego sve do Kijeva sam putovao u kupeu sa kinezom, e tu nastaje cimanje sa kondukterom, koji pije vodku,maltretira devojke, znaći Balkan, ne priča nijedan Evrposki jezik nego samo svoj tera, krenuo sam u vozu da se probijam do osatlih ali teško, na put su mi stali neka debela kondukterka i još jedan čovek, tu dolazi do male šorke.Vraćam se do kupea, 1500km(skoro jedan dan, jer oko 20 sati i to sredom smo stigli u Kiev) sam trebao zajedno sa kinezom da putujem...
Toliko u svom zivotu još nisam spavao, skoro ceo dan...
Sreda uveče 20 sati, stigli mi u Kiev, našao sam ostale, i idemodalje zajedno, oni mi
neveruju...

Imali smo još neko vreme, i idemo u shopping, sve je jeftino...
oko 23 sati ide nam voz u Dnjepropetrovski, još 600-700 km, znaći stižemo tamo četvrtak ujutro, kad smo hteli da nabavimo karte za put, e jebiga opte problemi, debili ne pričaju nijedan jebeni jezik, samo svoj, tu se zadržavamo bar jedan sat, da bi kupili kartu za spavaća kola, uspevamo nekako, sednemo na voz, pevanje, zajebancija ide sve do tad kad dođu neki njihovi napijeni panduri do kupea i tu opet cimanje,gde ste i šta ste na orangutan jeziku,mini tajac par minuta i onda opet pevanje... svi su budni oko nas, pandur su bili u boljem alkoholnom stanju od nas... pa je ludilo potrajalo.
Četvrtak, dan utakmice, kupujem kartu za voz koji se vraća u Kiev, i idemo u neki kafić, da se malo opustimo, tu neki spavaju, neki cirkaju gradom, grad lep, veliki, sa oko 2.000.000 stanovnika, siromaštvo...
Klinci od 10-14 god. od nas traže piće...neverovatno, napolju je veoma hladno, oko- 5-6 stepeni...
Pre početka utakmice nekako smo našli stadion i ulazimo u neki sektor, pitamo gde su ostali koji su krenuli busem, grobari sa juga, ne znaju ništa, od jedno na suprotnoj strarni ulaze naši, opet neki pregovori, i preko atletske staze idemo ka ekipi, zajedno smo svi, 60 grobara, zastave na stolicama, kreće pevanje, hladno je, bar -20 stepeni, domaćih klinaca je bilo negde oko 250-300 ljudi, Ilić je dobio crveni, dajemo gol, pali se baklja, panduri uleću među nas, svi na pandure, dobijem po koji udarac, i onda sa svih starna naleću žandari(veoma dobro obučeni, i agresivni za 10.!)tu opet cimanje i na trenutak se situacija se smiruje, pobeda!!!IDEMO DALJE!!!
Vrčamo se busem do železnice, i tu mi krećemo za Kiev, stižemo sredom ujutro u Kiev, i četvrtkom prepodne za Budimpestu...
odlično odrađeno gostovanje...

od grupa su bili prisutni u vozu:GROBARI NS, ČUVARI ČASTI, BRAIN DAMAGE, JF OHRID!!!

Grobar Segedin

i jos po neka iz drugog ugla...
24/25.02.2005 DNJEPROPETROVSKI-surcin.....DNJIPRO-PARTIZAN 0:1- 87.minut-Radovic
sedimo u lokalu i gledamo ovo mucenje listajuci poruke nasih prijatelja koji su busem putovali xxx-kilometara da bi stigli na konacnu destinaciju-u tri pic** materine......zbog nasih CRNO BELIH-nama nista tesko nije a stari Nole pise SMS: „brate sedimo u kafani „kovceg“ mi GROBARI-cugamo,videces nema da omanemo sve se slozilo.....“ i nismo omanuli u 42-kapiten dobija nervni slom i crveni karton a rezervista u 87.minutu sutem sa 20 metara-spasava zivot jednoj Mariji,u jednom ns-kaficu....i pravacsurcin da sacekamo bandite..