11/05/1966-meč života jedne generacije....

danas skoro četrdeset godina posle toga kad se sve zna,kad smo opet tim koji je prvi igrao ligu šampiona,na čjem se stadionu podigla CRNO-BELA lopta uz dobro poznatu melodiju,koji je dočekao evropsko proleće posle godina mraka i izolacije,čije se ime sa poštovanjem izgovara po evropi,i koji u sezoni za nama od nikog nije nadigran,nećemo pričati iz ugla kritičara,ali ćemo se sa ponosom setiti generacije PARTIZANA,kojoj je meč na hejselu bio zadnji u toj postavi!!??
kakva slučajnost....1956 godine u prvom takmičenju tek rođenog kupa šampiona,finale pre finala bio je meč između ral madrida i PARTIZANA ,koji su se sastali u četvrtfinalu i koji su odigrali dva meča za infarkt...u madridu 4:0 za real,u BEOGRAD-u 3:0 za PARTIZAN....
TE NOČI NA HEJSELU IGRALO SE ,NA TERENU I NA TRIBINI....svaki gol značio je prekid.Još negde postoje slike poznatog navijača crno-belih Valjevca,koji je prvi sa zastavom utrčao u teren kada je Vasović pogodio mrežu kraljevskog kluba,i iste te kada je policija prekinula njegovu radost.
Navijači su najavili vašar još pre utakmice,a zadnji sudiski zvižduk značio je pravi stampedo po terenu,jer temperatura je rasla što je kraj bio bliži-kako kraj kupa šampiona tako i kraj navijačke radosti...jer nije bilo toliko važno ko je pobedio(nama je bilo i te kako važno),delić dresa predstavljao je bogatsvo u riznici navijačke radosti i zbirci fudbalskog navijača...
poslednja noč jedne velike generacije završila se nestvarno i neslavno ,porazom od reala sa 2:1....ali otvorena je nova stranica o navijačima a klub saCRNOM I BELOM BOJOM sticao je nove simpatizere....

sledečeg jutra na briselskom aerodromu još jednom su sreli real(sa kupom evropskih šampiona)kada je Bernabe,predsednik real-a rekao:
„Žao mi je što je naša utakmica morala imati pobednika!Da se moglo bolje bi bilo da smo podelili uspeh i pehar,koga ste vi isto tako dostojni uspeha kao i mi!“- slaba uteha....
ALI UPRAVO ZBOG TOGA,GENERACIJI KOJA JE ODIGRALA OVO FINALE-JOŠ JEDNOM-HVALA!!!!