Kao i svake subote, nije mi se dizalo iz kreveta, ali me je nekako “Grobar Segedin” ubedio da ustanem i krenem na tekmu, a igrali smo protiv Buducnosti u BGD-u. Inace, tog dana mi je bio i sestrin rodjendan (znate ono, dolazak sve zive rodbine a za vecinu ne znas ni ko su…) pa mozete misliti kakvo je bilo raspolozenje mojih kada sam samo na brzaka uzeo sa stola nesto da prezalogajim, a nisam ni mogao naslutiti da ce mi to biti jedino sto cu pojesti tog dana, i izleteo u trcecem koraku iz stana (naravno da su moji znali gde idem, ali ja im nisam nista rekao).
Varvari su tu sezonu odradili stvarno maksimalno i bilo je za ocekivati da ce ih i na ovu tekmu doci masa, razlog vise da se i mi pojavimo. Za nas, novosadske Grobare koji smo tada jos bili u JF-u, ova polusezona nije bas bila sjajna. Slabo se islo na tekme, slabo se radilo, razloga je vise a i ne bih sad o tome. Na stanici u NS, nas 15-ak mladjih (od 84. do 89. godista, nazalost, deo njih vise ne idu na Partizan) a voz naravno kasni... Tekma je pocinjala u 15h a voz je trebao da krene iz NS u 13h. Nekako je on i dosao sa ne velikim zakasnjenjem i krecemo... Skupili smo koliko smo para imali i naravno nije bilo problema.
U Beogradu smo bili tacno oko 15h tako da smo nabrzaka stigli nekako do stadiona. Dolazimo na hram, tekma vec odmakla a da stvar bude gora, saznajemo da je bilo sranja u gradu sa Varvarima. Jos nam neko od redara pusta buvu da je neko na stadionu bacio i suzavac a adrenalin raste li raste. Nas cetvorica koji smo isli na sever (kako ovo odvratno zvuci, ali jebiga, takvo vreme bilo) ulazimo nekako za DZ i tu krece cimanje. Na samom ulazu na tribinu su stojali panduri (kornjace) i mene i jos jednog zaustavljaju i traze nam karte. Kako smo mi usli za DZ, naravno da ih nismo imali. Posle nam je trazio da nas pretrese (ne moram da napominjem da su me lepo iz’vatali na ulazu) i zbog, kako je to pandur kasnije objasnio drugaru sa tribine, prevrtanja ociju i nepristojnog ponasanja, nas izbacuju sa tribine. NEVEROVATNO. Nas dvojica blejimo ispred severa i ne verujemo. Ne veruju ni redari, ali sta ce, oni su tu da slusaju nadlezne. Nedugo zatim, dolazi i neki njihov komandir (uzasno je bio pijan), preti nam batinama i mi odlucujemo da se sklonimo. Odlazimo do rampe kod severa i tu nas veliki Grobar koji tu radi, Cika Aca upucuje da udjemo na istok kod nekog lika ali panduri opet nece da nas puste – SHOW. Tu vec polako prolazi prvo poluvreme i mi odlazimo do Juga a ispred zaticemo nase drugare iz NS koje takodje nece da puste (laknulo mi je da nismo jedini). Tu nastavljamo natezanje sa zandarima a jedan nas je doziveo cak i da mu pandur drzi predavanje o ponasanju – LUDNICA. Videli smo da nema sanse da udjemo i odlazimo do severa da sacekamo ovu dvojicu sto su uspela da udju, pa kuci, jer nam je voz knap kretao. Pesaka krecemo do stanice, medjutim ja i drug smo se nesto zapricali i shvatamo da su nam ostali poprilicno odmakli. Ulazimo na stanicu i shvatamo da nam je otisao voz a sledeci je isao tek u 8. Sve lepse od lepseg. Para za bus nemamo, drugi prevoz nemamo, vreme usrano, cas ispada kisa, cas je vruce… Ostaje nam da izblejimo na stanici do sledeceg… U medjuvremenu, na stanicu dolaze i Varvari ali nije bilo nikakvih problema. Zandara je bilo previse a i mi smo bili “kezual” :)
Nekako smo ubili tri sata i docekali voz… U tom medjuvremenu, Partizan je igrao i basket u Pioniru protiv Hemofarma pa smo u vozu sreli jos nekoliko Novosadjana koji su nam pravili drustvo…
Mogao sam tog dana lepo da ostanem kuci i uzivam u blagodetima krkanja, ali ja sam izabrao da odem na utakmicu koju necu ni gledati i nisam se pokajao...

Sto se desavanja na stadionu tice, IRR BGD su imali koreografiju sa kartonima i najlonskom setalicom a sve je to propraceno sa nekoliko dimova, povodom cetiri godine postojanja grupe.. Varvara je bilo 200-ak.

Miki.Novi.Sad