E da vidim beli Zagreb grad...prvo gostovane u Zagrebu za jednog 16-togodišnjaka i pored poraza,otvorilo je novo poglavlje u navijačkoj priči.Lepo je otiči u HRAM NA JUG,još je bolje u hali na Novom Beogradu,ali sve to je ništa u odnosu na odlazak vozom put gostovanja i prolazak kroz već više nego simpatične Vinkovce na putu ka bilo kojoj destinaciji zapada zapadne nam domovine.....Gledajućisve te starije lkove,sa flašom,pljoskom ,manastirkom ,pijane i „vesele“ kako se raduju ponovnom susretu sa „plavim,plavima“ nisam mogao a da nesakrijem želju da i ja budem deo te priče....Prvi kuršus je u Vinkovcima,skidaju par ljudi ali to nije to ili svi ili niko,i posle natezanja ide se u ZGB...tamo već redovana odbor za doček,ima nas grobara sa svihstrana,skupljamo se i krećemo put maksimira....a na stadionu 55.000-„tisića“( plaćam i danas je čuvam kartu za istok krvavih 1000 dinara)koji nas jedva čekaju...igru nepamtim znam da smo preko Kataneca izjednacili na 1:1,ali to nije bilo dovoljno ...gubimo 2:1 a ja srećan kao niko,gde je tu znak normalnosti...kako,i što!?-pa šta kako,bilo smo „purgerima“ u gostima,overili i ekstra se proveli,a to što nismo pobedili danas,neznači da već sutra nećemo protivnika rastaviti na proste činioce...
Jutro stižem na 2 čas,razredni me gleda znojavog sa kapom engleske i partizanovim šalom,vadim voznu kartu...i idem kući...danas mi je sve opravdano...takvi smo mi grobari,ja sam juče navijao i za njega,a on danas predaje za mene...