Ko je zapravo BAJRO ŽUPIĆ? Ljubimac JUGA iz druge polovine 80-ih, defanzivac sa 247 zvaničnih nastupa u Partizanu, čovek čiji je transfer u Partizan, pre skoro 20 godina, predstavljao senzaciju u Novom Pazaru, ličnost za koju je vezano toliko anegdota da i danas, toliko godina kasnije sa tribine ponekad odjekuje“We love you Bajro, we do, oh Bajro we love you!“

Pre par nedelja ima sam to zadovoljstvo,da u jednom neobaveznom časkanju sa čovekom koji je zagriženi grobar u svojoj 65 godini života, na pomen Bajra Župića, čujem jednu nadam se zanimljivu priču. Tačnije saznam detalje kako je kupovan Bajro Župić...

Te sada već daleke sezone 84/85 dok je generalni sekretar kluba iz Humske 1, bio Špiro Sinovčić (znaći pre dolaska ere ŽZ - tačnije u periodu od 80-85.) a na mestu predsednik Dragan Papović (pre.predsedništva 82-87) a predsenik izvršnog odbora kluba Jovan Mileusnić, odlučeno je da se u Partizan dovede Novopazarac BAJRO ŽUPIĆ.

Crno bela ekspedicija se uputila u Novi Pazar (pojačana tadašnjim trenerom Partizana Nenadom Bjekovićem i njegovim pomočnikom Milutinom Šoškićem) na razgovore oko dovođenja, desnog halfa ili ti zadnjeg veznog nama poznatijeg kao Bajra.

Dočekani kako dolikuje od strane direktora „Raške“ i predsednika „Novog Pazara“ Jekić Vučka, desetočlana delegacija poznatija kao „prvaci sveta u mačevanju“ nije mogla da prođe neopažena od strane raje u Pazaru... Grmelo je „ode nam Bajro“.

Poreklom iz siromašne porodice, nije tražio nikakvo obeštećenje osim da mu poprave zube i pomognu porodicu i korak po korak stigao je u BG, kažu autobusom, pa sa stanice tramvajem do Humske. Gde ga, posle potpisivanja ugovora u bašti restorana, susreću navijači (o ovome je već bilo pisano) u raskopčanoj košulji na cvetove i u prašnjavim kabriolet cipelama uparenim sa belim zimskim čarapama, sa konan frizurom i mozgom Homera Simpsona, pohvataše se svi za glave. Osvajao je ljude „Na prvu loptu“, navijači su ga vodali po centru Beograda, pomogli mu da se obuče po velegradskim propisima, a on onako prostodušan nije dao da se pobacaju iznošene cipele nego ih je slao rođacima u Novi Pazar. Jedan je Bajro...

Sa fudbalske strane nije bio vrhunski umetnik, ali je pretrčavao na desetine kilometara po meču (a i to da je pregledao cevanice svih navalnih igrača Prve i Druge lige!) i za par sezona krajem osamdesetih ostavio je neizbrisiv trag u Partizanu i postao ljubimac najvernijih navijača.

Jednom je Bajro, u klizećem startu, onako usput pokupio i glavnog sudiju utakmice Rad-Partizan, a ovaj mu onako iznenađen, u šoku i uvređen, ekspresno izvadio žuti karton još pre nego što je izašao iz šoka izazvanog Bajrovom veštinom ..

Kao igrač treneri su mu bili pomenuti „električar“ i Fahrudin Jusufi, nešto kasnije i Ivan Golac, a siguran sam da su i saigrači o njemu imali visoko mišljenje, jer bio je borac spreman da pogine za crno beli dres. U karijeri ga je pratio epitet grubijana, mada je u svom igračkom veku dobio samo jedan crveni karton i to protiv Sarajeva 1988, iako mu je svaki duel bio na granici incidenta.

E sad, večita misterija je da li jeste ili nije postigao GOL ZA PARTIZAN!??? U svojih 247 nastupa u par navrata je bio „vrlo blizu“... Čovek koji gleda Partizan 30 i kusur godina a sa kojim sam polemisao jest ili nije, kune mi se da je tog 09.10.1985, na gradskom stadionu u Osijeku u meču koji je Partizan dobio sa 1:0, strelac bio niko drugi nego legendarni Bajro. Nažalost, na sve moguće načine pokušali smo ovo da proverimo ali ipak NIJE (proverili, strelac je bio Zvonko Varga ). Jer, ako se računaju golovi iz penala posle nerešenih ishoda mečeva onda JESTE i to Čeliku na JNA (2-2 u regularnom delu, taj meč smo izgubili po „šajberovom sistemu“ na penale 12:13, gledan uživo, odigran 14.12.1988.) zatrčao se da podeli radost sa navijačima i skršio pola reklama iza gola na putu prema Jugu.

Ono što ja pamtim kao njegovu najizgledniju priliku za postizanje gola je meč na Banjici protiv Rada i svirani jedanaesterac za crno-bele (gledao uživo). Tribina urla, Bajro uzima loptu, stavlja je na 11 metara i ubija čuvara na bazenima, a u kopu – LUDILO, kao deset da je dao... (Rad-Partizan 01.10.1988-0:2 za crno bele)..

Imao je svoje momente na finalu kupa protiv Veleža u njegovoj poslednjoj sezoni u crno belom dresu (10.05.1989-6:1-ludnica) kada je kroz suze podelio radost sa JUG-om...

Još se pamte njegovi startovi protiv c.zvezde, rome, borusije (mehengladbah), portimonensea, nanta... Bajro nije igrao protiv Fljamurtartarija... povredio se u prvom kolu protiv Vose, zamenio ga Pantic, pa je odsustvovao skoro dva meseca.

Iz Partizana je otišaou nekakvu „Alpinu“ u junu 1990. i tog dana zakoračio u „legende Juga“.

Privatno je Bajro voleo GROBARE a i oni njega zbog svega što je bio i što je davao Partizanu.

Pamte se i njegovi komentari. Kada ga je jedan novinar pitao može li da opiše razliku izmedju Druge lige u kojoj je do tada igrao (pre prelaska u Humsku 1) i Prve lige u kojoj je bio car, Bajro je odgovorio: “Druga liga je Kongo a Prva liga apoteka!“ - kratko i jasno.

Prošle godine je bio u bolnici na VMA-zbog bolesti,i grobari su otišli da ga posete,ali na žalost sat –dva ranije otupstili su ga kući. Pozvali su čoveka iz Pazara, koji je Bajra vraćao kući, srećni što je sa njim sve OK, a tužni što ga nisu sreli.. a Bajro,bukvalno je plakao kada je čuo i hteo je da se vrati u Beograd i seti nekih starih vremena i ispriča sa GROBARIMA... Juče mi je i zvanično potvrđeno od jednog od vidjenijih ljudi na Jugu, da je obavljen razgovor sa našim Bajrom i da bi do kraja meseca trebao da bude na kratko u Beogradu, tako da će to biti još jedna prilika da se setimo starih dana,jer jedan je Bajro.

Nažalost mnogim mlađim navijačima koji nisu mogli da ga vide uživo,ovaj tekst o njemu možda će pomalo zvučati čudno,a to vreme sada već 20 i kusur godina od njegovog dolaska u Partizan,bilo je doba kada se ginulo i borilo za sveti dres,kada nisi moga da izađeš sa terena a da nepozdraviš JUG-bez obzira na rezultat i raspoloženje,jer „na kraju sveta da igra PARTIZAN on neće nikada ostati sam“..

Unjegovom srcu pored Pazara,mesta je bilo samo za crno-belu boju,jedan i jedini-veliki čovek i veliki grobar...naš Bajro..

Evo ti statistika koja nažalost nije kompletna,nego zahvaljujući postoječoj arhivi “ljudi dobre volje”koja datira kompletirana od prvog dela 1986 zvaničnim podacima I noviskim isečcima..

1986/87 ukupno odigrao 27 tekmi, 24 u prvenstvu, 2 u evropi (obe sa Borusijom) i 1 u kupu

1987/88 odigrao 17 utakmica, 16 prvenstvenih i 1 u kupu

1988/89 igrao na 27 utakmica, 23 prvenstvene i 4 u kupu

1989/90 igrao na 13 meceva, 11 prvenstvenih, 1 u evropi (protiv Seltika u Mostaru) i 1 protiv Vose u super kupu.

Zahvalni ljudima dobre volje sa www.izaberipartizan.com koji su nam i te kako pomogli na statistici I pojedinim informacijama, kao i autoru dela teksta koji je pozamljen sa www.juznifront.com I nepoznatom autoru čiji smo komentar “pozajmili” sa www.juznatribina.net.